Zašto kaska zaštita porekla srpskih tradicionalnih prehrambenih proizvoda

Bez autora

Nov 01 2021

Bez Zakona o šemama kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene artikle nema ni zaštite srpskih tradicionalnih proizvoda pred Evropskom unijom.

Najbliži ovom "pečatu" su fruškogorski lipov med, ariljska malina i pirotski kačkavalj.

Put do zaštite je višegodišnji, troškove sertifikacije snose sami proizvođači i udruženja, ali država, kroz subvencije, daje povraćaj do 65 odsto.

Ipak, Srbija i dalje kaska za zemljama u regionu, jer su komšije u Hrvatskoj zaštitile 30, a Slovenija više od 50 proizvoda. Koliko je važna ova zaštita, kao i sertifikat geografskog porekla, najbolje svedoče pojedini proizvođači koji kažu da im je prodaja porasla za više od 20 odsto, koliko i cena samog proizvoda.

- Sam proces za zaštitu pred EU traje do 12 meseci, ali je put do sertifikata porekla nekog proizvoda znatno duži - kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede. - U Zavodu za intelektualnu svojinu zaštićeno je 79 proizvoda, od kojih se 46 odnosi na prehrambene i poljoprivredne artikle.

Priča da su pojedini stranci zaštitili proizvode koristeći neka naša imena, poput "cara Lazara" ili "Kosova polja" nije tačna, kaže Raketić.

Srbija, bez obzira što nije član EU, ima pravo da uloži prigovor na pokušaj zaštite određenih proizvoda.

Srbija ne može da zaštiti ni ime "ajvar", ali može da dobije geografsku identifikaciju za njega.

Kako objašnjava Raketić, ajvar je generički naziv, proizvodi se u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. Naša zemlja je zaštitila "leskovački ajvar".

Isto je i sa rakijom šljivovicom.

Sa proizvođačima se radi na zaštiti za "šumadijsku šljivovicu".

Oznaka geografskog porekla

Praksa u Srbiji pokazuje da se za oznaku geografskog porekla čeka oko dve, a za našu nacionalnu listu do godinu dana. Sve bi moglo brže da ide, ali je važno da država opredeli ljude koji će na tome da rade, smatra Violeta Jovanović, direktor Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj.

- Postoji utisak da nismo prepoznali vrednost autentičnih proizvoda i isplativosti malih manufaktura - kaže Jovanovićeva. - Potrebno je dosta rada na terenu, da se ljudima objasni zbog čega bi trebalo time da se bave.